Srpski jezik danas govori okolo dvadeset miliona ljudi – od Prokletija do okoline Zagreba, od jadranskih otoka sve do planine Balkan. Srpski jezik se deli na tri narječja: štokavsko, kajkavsko i čakavsko. Unutar štokavskoga nariječja, postoje tri dijalekta: ekavski, ijekavski i ikavski dijalekt. Srpski jezik je skoro razumljiv i Makedoncima i Bugarima, uprkos određenim razlikama između ovih jezika i srpskog jezika. Uopšteno, u srpskom jeziku postoji jasna standardizacija, iako se u određenim srpskim govornim područjima primećuje uticaj stranih reči. Na primer, u Zagorju su zastupljeni germanizmi, a u Bosni i u Hercegovini turcizmi. Zvanično pismo srpskog jezika je ćirilica. Međutim, od dvadeset miliona ljudi koji danas govore srpskim jezikom, gotovo da svih dvadeset miliona (uz retke izuzetke) pišu latinicom. Zaboravljene i potisnute uplivom novijih reči ili izraza iz drugih jezika, neke reči srpskog jezika potpuno su zaboravljene ili se koriste toliko retko da njihovo značenje ne možemo objasniti ili ih i sami ne razumemo. Neke od njih, zajedno sa objašnjenjima i primerima, možete pronaći u ovom tekstu – da li ste ranije čuli za njih i da li ste ih koristili u govoru ili pisanju?

ABERDAR (tur. haberdar) – top ili puška kojima se nešto objavljuje, daje aber.

– Kad pukne top aberdar, onda da se grune u bok … Turcima. (Milan Đ. Milićević)

DOBROŽIVELICA (bonvivan)

– Pera je dobroživelica i kockar. (Pozorište, časopis, 1872)

EGEDA (mađ. hegedu) violina

– Sa svojom dvorskom muzikom (s egedama) i s nekoliko momaka … pošalje [ih] u crkvu te se venčaju. (Vuk Karadžić)

ŽILIŠTE (mesto življenja, prebivalište, boravište)

– Zajmi i nas strašnijem kricima / Iz nebesnog blaženog žilišta. (Petar II Petrović Njegoš)

ZABLAGODARIT (postati zahvalan, osetiti zahvalnost prema nekome)

– Većina ljudi od ukusa nema mnogo da zablagodari svojim nastavnicima za svoje vaspitanje u tom pogledu. (Bogdan Popović)

JERBASMA (vrsta sočne jesenje kruške)

– Ona je kao kruška jerbasma, slatka, a meka. (Ivo Andrić)

LILA (tanki, glatki sloj kore drveta (breze, trešnje, višnje), koji se lako ljušti)

– Odora joj kao svila / Bela kao bela lila / Čista kao zora rana. (Radovan Košutić)

LJESAK (sjaj, odblesak)

– Od ljeska zimskog sunca… izgledalo je to pivo prozirno. (Petar Pecija Petrović)

NJEGOVSKI, -a, -o (karakterističan za njega, njemu svojstven)

– Proku je obeznanila njegovska, ljuta krv. (Veljko Petrović)

USRŽITI (učiniti da nešto skroz zahvati, prožme, da prodre u srž nečega)

– Kod …Vojnovića je stil … duboko usržen u samo delo, ono… kroz njega živi. (Milan Bogdanović)

HLEBAČA (ijekavski hljebača sa kvascem).

– Vazda su mu na trpezi pogača, hljebača, bardak vina (Stjepan Mitrov Ljubiša).

CAKLO (staklo)

– Kad pod njom [obalom] s broda zaviriš u tihu pučinu, vidiš svaku kuću… gdje se u vodi kao u caklu cakli. (Stjepan Mitrov Ljubiša)

ČAPOR (grudva smrznute zemlje koja se izdiže od tla)

– Osvane i siv dan sa smrznutim čaporima… blata po cestama. (Ivan Kozarac)

ŠALE ( lako, kao od šale)

– Koga moje vino obori, taj se ne diže šale. (Stevan Sremac)